Ukoliko vas je neko opsovao ili nazvao pogrdnim imenom u komentarima na društvenim mrežama - to je vređanje i može da bude diskriminacija.
Ako vam je, pak, neko poslao poruku i zapretio vam nasiljem - vrlo moguće da je u pitanju govor mržnje i bitno je da to prijavite, objašnjava Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Upravo je govorom mržnje pisano čak 2.000 vesti u nekoliko medija u Srbiji i više od 15.000 komentara na te vesti na Fejsbuku, Tviteru ili drugim društvenim mrežama.
Ovo su rezultati istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava i Centra za nove medije LIBER, čiji su istraživači pratili vesti na internetu četiri srpske reakcije, kao i njihove naloge na društvenim mrežama.
„U velikom broju slučajeva smo primetili da je tekst zapravo napisan tako da poziva sam na govor mržnje, a nekada je čak napisan i gore nego svi ostali komentari", objašnjava Tatjana Vehovec iz Centa za nove medije LIBER, koja je radila na istraživanju.
„Ali, i za naloge na mrežama medija i za privatne naloge važi isto - jako je bitno da javno objavi da se dogodio."
Koji su rezulati istraživanja
Čak 27 odsto svih komentara koji su širili govor mržnje jeste bilo na političke vesti, dok građani govore jezikom mržnje i u 25 odsto slučajeva kada komentarišu vesti iz hronike, ali i o Kosovu i regionu, pa čak i kada komentarišu sportske utakmice kada igraju države bivše Jugoslavije.
Istraživači su pregledali gotovo 65.500 vesti i gotovo 750.000 komentara na B92, Blicu, Kuriru i Informeru.
Primjedbe